U IT industriji, posebno kod firmi koje posluju digitalno, knjigovodstvo ima jednu osobenu karakteristiku:
greške su male na papiru, ali velike u posledicama.
I to sam, nažalost, nedavno iskusio na sopstvenoj koži.
1. Kako je sve krenulo: zatezna kamata i pogrešno tumačenje fiskalizacije
Prvi problem pojavio se kada mi je jedna vrlo poznata knjigovođa (prisutna na YouTube-u i društvenim mrežama) rekla da zatezna kamata mora da se iskazuje na fiskalnom računu.
To me je odmah zbunilo, jer sam u praksi video suprotno.
Zato sam uradio ono što svaki odgovoran vlasnik IT firme mora da uradi:
- pitao sam terenskog poreskog inspektora,
- pitao sam ugledne knjigovođe i pravnike čije mišljenje nikad nisam doveo u pitanje.
Svi, bez izuzetka, rekli su isto:
Zatezna kamata NE ide na fiskalni račun.
Mišljenje Ministarstva finansija na koje se pozivala zapravo se odnosi na ugovornu kamatu kod prodaje na rate, a ne na zateznu.
Rezultat?
Umesto da ispravi grešku, saradnja je prekinuta.
I tako kreće prvi obrazac koji će se kasnije ponoviti.
2. Drugi slučaj: pogrešna tumačenja PDV limita i kupovine usluga iz inostranstva
Nakon toga prelazim na drugog knjigovođu.
Na samom početku tvrdila je dve stvari:
- da promet ka inostranstvu ulazi u PDV limit,
- da se ne plaća porez za usluge kupljene sa firmine kartice od stranih lica.
Obe tvrdnje su, netačne.
Za IT usluge, telekomunikacije, konsalting i slične usluge, mesto prometa je zemlja kupca, što je potvrđeno i u Mišljenju Ministarstva finansija br. 011-00-603/2018-04.
Takav promet se ne uračunava u PDV limit.
A za kupovinu softvera, licenci, servisa i drugih digitalnih usluga iz inostranstva, u većini slučajeva obavezan je porez po odbitku, čak i ako niste u PDV-u.
To potvrđuju:
- poreska inspektorka,
- zakon,
- struka,
- i praksa.
I opet ista reakcija: kada sam poslao relevantne članke i zvanična mišljenja, prekid saradnje.
3. Zašto o ovome pišem javno?
Ne zbog prozivanja.
Ne zbog drame.
Niti da bih ikog uvredio.
Pišem zato što IT preduzetnici i vlasnici DOO/LLC firmi prečesto zavise od znanja knjigovođe, a kazne zbog pogrešnog saveta uvek plaća klijent.
U IT sektoru se stalno dešavaju sledeće situacije:
- pogrešno tumačenje fiskalizacije digitalnih usluga,
- pogrešno određivanje mesta prometa,
- pogrešni saveti o PDV limitu,
- naplata previsokih tarifa za praktično nepostojeći posao u ranim fazama firme.
Sistem je komplikovan, brz, i zahteva znanje o domaćem i međunarodnom oporezivanju.
A preduzetnik ne sme da bude taj koji popunjava rupe u znanju knjigovođe.
4. A sada, ono najvažnije: postoje knjigovođe koje su BESPREKORNE
U svemu ovome postoji svetla tačka:
postoje knjigovođe i poreski stručnjaci koji svoj posao rade vrhunski, precizno i bez greške.
Zato želim da pomenem i pohvalim ljude koji su mi uvek pružali podršku i ispravne informacije:
Marija Ljubičić
Moja dugogodišnja knjigovođa, radi u agenciji Aktiva 031, osoba od integriteta i znanja. Njeno mišljenje nikad nisam imao razlog da dovedem u pitanje.
Aleksander Segedi
https://knjigovodja.in.rs/sh
Jedan od najkvalitetnijih stručnjaka u struci, jasan, precizan, nepogrešiv u tumačenju propisa.
Sandra Joksimović (FinArt)
https://www.finart.rs
Izuzetno kompetentna i profesionalna, posebno u kompleksnim situacijama i radu sa firmama iz modernih delatnosti.
Njihovo znanje i iskustvo su primer kakav knjigovođa treba da bude u digitalnom dobu.
5. Zaključak: preduzetnici moraju proveravati informacije
Kako što reče Marija:
„Vlasnik firme ima pravo da pita, da proverava i da traži objašnjenje. Na kraju, ti si odgovorno lice i tvoja je obaveza da znaš šta potpisuješ i šta prijavljuješ“.
Mnogi preduzetnici u Srbiji imaju sledeće uverenje:
„Knjigovođa zna sve, nemam ja šta da proveravam.“
Nažalost, to ponekad nije tačno.
Kao vlasnik firme, vi ste ti koji trpe posledice, plaćate kazne i odgovarate pred zakonom.
Nisam knjigovođa, ali imam izražen osećaj za logiku sistema, bilo da je reč o IT-u, ekonomiji, pravu ili medicini. Ceo život me zanima kako stvari funkcionišu, i naučio sam da slušam svoju intuiciju: kad mi se upali ‘lampica sumnje’, gotovo uvek se pokaže da postoji realan razlog za to.
Uvek proveri, uvek traži izvor, uvek konsultuj više stručnjaka, i nikada ne potcenjuj kompleksnost dvosmislenih propisa.
Pravi knjigovođa nema problem da objasni, da se koriguje, da nauči nešto novo i da kaže: “Hvala, proveriću”.
A ako reaguje uvređeno kada postavite legitimno pitanje, to je znak da bežite.