Ecommerce kompanije u Srbiji koje pružaju digitalne i online usluge međunarodnim klijentima suočavaju se sa problemom koji bi trebalo da bude trivijalan, ali u praksi nije: nemogućnošću e-commerce naplate usluga u stranim valutama (EUR, USD) za nerezidente putem kartičnih transakcija.
Problem u praksi ecommerce naplate
Zamislite sledeću situaciju: ecommerce kompanija iz Srbije pruža digitalne usluge klijentima iz Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke ili drugih zemalja. Logično bi bilo da se naplata vrši u valuti koju klijenti koriste, EUR ili USD. Umesto toga, srpske banke primoravaju ecommerce firme da inostranim klijentima ispostavljaju račune u dinarima.
Rezultat? Kupci:
- Sumnjaju da će biti prevareni
- Primorani su da proveravaju kurs
- Gube poverenje u transakciju
- Često odustaju od kupovine
Šta kažu banke
Banke u Srbiji ecommerce naplatu u stranim valutama tretiraju kao izuzetak, a ne kao standardnu poslovnu funkcionalnost.
U pokušaju da rešimo problem ecommerce naplate u stranim valutama, kontaktirali smo nekoliko najvećih banaka u Srbiji: Raiffeisen, UniCredit i AIK banku.
Prvobitno su se banke pozivale na to da naplata nije dozvoljena zbog Zakona o deviznom poslovanju i Zakona o platnim uslugama. Nakon što je ukazano da takva zakonska zabrana ne postoji, usledili su sledeći odgovori:
Raiffeisen banka:
„Raiffeisen banka ne podržava model naplate u stranoj valuti – podržavamo isključivo naplatu u RSD. Ovo je pre svega vezano za tehničke mogućnosti, kao i za poslovnu politiku banke.“
AIK banka:
„Želimo da Vas obavestimo da naša banka trenutno ne podržava mogućnost naplate kartičnih transakcija u stranim valutama (EUR, USD) za nerezidente putem e-commerce usluge. U skladu sa našom poslovnom politikom i tehničkim mogućnostima…“
Obrazac je jasan: problem nije u zakonu, već u poslovnoj politici i tehničkim odlukama banaka.
Zvanično mišljenje Narodne Banke Srbije
Ključna činjenica za ecommerce poslovanje u Srbiji je sledeća: ne postoji zakonska zabrana naplate e-commerce transakcija u stranim valutama.
Narodna banka Srbije potvrđuje da naplata e-commerce transakcija u EUR ili USD nije zakonom zabranjena. Ni Zakon o platnim uslugama, ni Zakon o deviznom poslovanju ne zabranjuju ovakve transakcije.
Zaključak: sa pravnog aspekta, ecommerce naplata u stranim valutama u Srbiji je dozvoljena, ali nije podržana u praksi banaka.
Problem nije u zakonu – problem je u bankama
Pravo usko grlo u ecommerce naplati u stranim valutama su banke koje stoje iza procesiranja kartičnih transakcija. One su te koje su odlučile da ne podržavaju ovu funkcionalnost, koristeći kao izgovor:
- Interne tehničke politike banaka
- Poslovne odluke koje nisu prilagođene modernom ecommerce poslovanju
- Oslanjanje na praksu drugih banaka umesto na stvarne potrebe tržišta
Posledice za srpsku ekonomiju
Ova praksa ima ozbiljne i vrlo konkretne posledice:
- Direktno destimuliše ecommerce, izvozne i digitalne biznise – IT sektor, SaaS kompanije, freelancere i digitalne servise
- Gura kompanije da otvaraju pravna lica van Srbije – najčešće u UK, Estoniji, ili drugim EU jurisdikcijama gde ovakva ograničenja ne postoje
- Šteti poslovnom i investicionom okruženju – investitori vide da sistem nije prilagođen modernom digitalnom poslovanju
- Smanjuje poreske prihode – kada kompanije odu, odlaze i njihovi porezi
Kategorizacija ecommerce i IT sektora kao „visoko rizičnog„
Banke IT sektor smatraju visoko rizičnim, što je osnova za dodatne provere i restrikcije. Ali na osnovu čega?
U praksi:
- Trgovci fizičkom robom imaju višestruko veći broj povraćaja sredstava i refundacija nego bilo koji IT ili digitalni biznis
- U realnosti, broj žalbi i refundacija u IT sektoru je minimalan u poređenju sa tradicionalnom trgovinom
Očigledno, rizik nije objektivan – već je rezultat zastarelog sistema kategorizacije.
Kako to izgleda u praksi
U ecommerce poslovanju, način naplate direktno utiče na poverenje kupaca i stopu konverzije.
Da biste razumeli apsurd, evo kako faktura izgleda kada klijent iz EU želi da plati uslugu:
Zamislite da Amazon ili Microsoft tako naplaćuju usluge.
Dinar nije međunarodno prepoznata valuta za ecommerce naplatu. Kupci često imaju bojazan da će biti prevareni, dodatno su primorani da proveravaju kurs, a ceo proces im stvara nepoverenje i nepotrebnu komplikaciju.
Rešenje postoji – nedostaje volja
Tehnologija postoji. Zakon dozvoljava. Druge zemlje su to implementirale. Čak bi i banke imale direktnu finansijsku korist kroz provizije.
Šta nedostaje?
Volja da se bilo šta unapredi.
Ne radi se samo o zastarelim procedurama – radi se o zastarelom sistemu razmišljanja. Postavlja se pitanje da li u bankama postoji stvarna motivacija da se sistem modernizuje, ili je cilj isključivo da se radni dan privede kraju.
Očigledno je da bez promene pristupa i razumevanja savremenog ecommerce poslovanja, ovakvi problemi neće biti rešeni.
Šta preostaje preduzetnicima
Dok se sistem ne prilagodi savremenom ecommerce poslovanju, preduzetnicima u Srbiji preostaju sledeće opcije:
- Korišćenje inostranih payment gateway rešenja – Stripe, PayPal, Paddle – što znači da novac i dalje odlazi van srpskog bankarskog sistema
- Otvaranje pravnog lica u inostranstvu – UK, Estonija, Kipar – što znači gubitak poreskih prihoda za Srbiju
- Prihvatanje nedostatka – i gledanje kako konkurencija iz drugih zemalja osvaja tržište koje bi srpske kompanije mogle imati
Ovaj tekst je namenjen ecommerce firmama u Srbiji koje imaju problem sa naplatom u EUR ili USD, kao i svima koji traže jasno, pravno i praktično objašnjenje zašto banke ne podržavaju e-commerce naplatu u stranim valutama.